Planinarenje za početnike - kompletan vodič

Olimp (foto Dokolica)

Nije tajna da planinarenje podjednako dobro popravlja i zdravlje i raspoloženje.

Ovaj vid rekreacije pogodan je za sve ljubitelje izazova i prirode, bez obzira na godine i pol. Stoga nikad nije prerano, a ni prekasno, da postaneš planinar – za planinarenje je svako vreme pravo vreme. Ali jednom kad kreneš, planinarenje vrlo brzo postaje tvoj stil života. Jer to je uvek i kod svakog ljubav na prvi pogled, prvu šetnju, prvi osvojen vrh. 

U ovom vodiču, pisanom iz ugla planinara, a na osnovu planinarskih pravilnika i priručnika, pronaći ćeš sve što za početak treba da znaš.  

Koje sve aktivnosti obuhvata planinarenje?

Planinarenje nije samo pešačenje po planinama, kako to mnogi pogrešno misle.

Pod ovim pojmom podrazumeva se skup različitih rekreativnih i sportskih aktivnosti u prirodi. Ove aktivnosti mogu biti pešačke, trkačke, penjačke i istraživačke prirode, a neke od disciplina su visokogorstvo, alpinizam, planinsko trčanje, sky running, sportsko penjanje, penjanje u ledu, orijentiring, speleologija, kanjoning, brdski biciklizam i sl. O svim ovim aktivnostima biće reči nekom narednom prilikom.

Najmasovniji vid planinarske aktivnosti koji se preporučuje početnicima jeste klasično planinarenje. Ono po definiciji podrazumeva pešačko kretanje po obeleženim ili neobeleženim pristupačnim brdskim terenima i na planinama visokim do 2.000 metara nadmorske visine, i za razliku od nekih drugih disciplina ne zahteva dodatnu obučenost, kondiciju i neophodnu opremu.

Da li je planinarenje za mene?

Kao rekreativni sport klasično planinarenje namenjeno je svima, bez obzira na godine i pol, i u toj ravnopravnosti leži lepota ove priče. U njemu podjednako uživaju i deca i stariji, planinarenje je idealna aktivnost za celu porodicu.

Ka visinama i dugim kilometrima planinare pokreću različiti motivi. Jedni šetaju radi zdravlja i sticanja kondicije, drugi zbog bega od svakodnevice i stresa ili iz strasti prema dobroj fotografiji. Ali ono što je zajedničko za sve njih jeste ljubav prema izazovima, druženju i uživanju u netaknutoj prirodi.

Ako se pronalaziš u ovoj rečenici, a pritom nemaš ozbiljnih zdravstvenih problema sa srcem, onda si odličan kandidat za planinara.

Kako da postanem planinar?

Planinar postaješ učlanjenjem u neki od brojnih planinarskih klubova ili društava širom Srbije.

Iz praktičnih razloga najbolje je da taj klub bude iz tvog grada, tebi najbliži, i da je član Planinarskog saveza Srbije. Spisak klubova pronaći ćeš ovde.

Uz simboličnu godišnju članarinu klubu, dobijaš člansku karticu Saveza, a sa njom i razne mogućnosti i benefite vezane za planinarenje.

Na primer, možeš da učestvuješ i u akcijama svih drugih planinarskih klubova u zemlji, potom imaš pravo da se obučavaš za različite planinarske discipline i da se okušaš i u nekoj od drugih pomenutih planinarskih aktivnosti, ali i da završiš obuku za planinarskog vodiča, markiranta, ili postaneš član Gorske službe spasavanja.

Uz planinarsku karticu možeš da dobiješ i razne popuste pri kupovini planinarske opreme ili prilikom smeštaja u planinarskim domovima u zemlji i inostranstvu.

(Foto Dokolica)

Da li su sve planinarske akcije za početnike?

I za iskusne planinare važi pravilo da se pre svake odluke o učešću na akciji dobro upoznaju sa svim detaljima i na osnovu njih sagledaju sopstvene fizičke mogućnosti.

Isto se odnosi i na početnike. Bez obzira na to u koliko si dobroj kondiciji, preporuka je da prvo kreneš na lakše i manje zahtevne akcije, pa postepeno na one teže i ozbiljnije.

Kako da odaberem odgovarajuću akciju?

Planinarski klubovi organizuju akcije vrlo detaljno i precizno, sa svim potrebnim informacijama (o putovanju, maršruti, kondicionoj i tehničkoj težini staze, vremenskim prilikama, potrebnoj opremi, ishrani i sl.).

Informacije na koje treba da obratiš pažnju su opis staze, kilometraža i uspon (visinska razlika između najniže i najviše nadmorske visine na stazi). Na osnovu ovih merila određuje se kondiciona i tehnička težina akcije, gde razlikujemo:

• Lagane: do 5 sati hoda, sa usponom do 300 m.

• Srednje: do 7 sati hoda, sa usponom od 400 do 600 m.

• Otežane: od 7 do 9 sati hoda, sa usponom od 800 do 1.100 m.

• Teške: sa hodanjem od 10 i više sati, sa usponom preko 1.200 m.

U zavisnosti od toga da li na stazi postoje opasne deonice, gde je neophodno korišćenje ruku ili sajli, akcije se dele na nezahtevne, manje zahtevne, zahtevne i veoma zahtevne.
Sve ovo biće ti od velike pomoći pri izboru tvoje prve planinarske akcije.

Isto tako, planinarenje je sport u kojem sezona traje tokom sva četiri godišnja doba, ali akcije se ponekad organizuju i noću. Ako si bez pešačkog iskustva, ili još uvek nemaš kvalitetnu opremu, za prvi put je bolje da preskočiš zimski i noćni uspon na planinu.

Šta mi je potrebno od opreme?

Za početak samo dobre cipele za planinarenje i ranac.

Ovo su najvažniji delovi opreme bez kojih se nikako ne kreće na planinarenje. Sve ostalo je stvar ličnih želja i mogućnosti.

Cipele za planinarenje treba da budu udobne, duboke, nepromočive, da imaju đon od profilisane gume i da su za broj veće.

Njihova osnovna uloga je da pruže čvrst oslonac, da smanje mogućnost povrede skočnog zgloba, da zaštite noge od spoljnih uticaja i da dobro prijanjaju uz različite podloge (sneg, stena, trava…). Planinarske cipele treba da budu komotne (za broj veće) kako se pri silaženju ne bi stvorili žuljevi na prstima, a i zbog dva para čarapa koje planinari obično nose zimi.

Ranac je podjednako važan deo opreme isto kao i cipele za planinarenje.

Pod kvalitetnim planinarskim rancem podrazumeva se nepromočiv ranac koji ima poprečna remena preko grudi, ojačanja na kukovima i pojas. Ovi detalji služe za to da se ranac dobro fiksira uz telo, kako bi se teret ravnomerno rasporedio po trupu i tako izbegao bol u leđima, ali i sprečilo zanošenje u kretanju po opasnim deonicama.

Planinarski ranac treba da bude i funkcionalan, da ima više manjih pregrada i džepova za sitnice koje treba da budu na dohvat ruke, potom da ima navlaku za slučaj kiše, gajke i pantljike za fiksiranje štapova.

Za jednodnevne akcije koriste se rančevi od 20 do 35 litara.

Odeća treba da bude udobna i slojevita.

Posebna planinarska oprema i odeća može da bude veoma korisna, ali nije neophodna. Ipak da pomenemo i to:

• u planinarenju (isto kao i u drugim sportovima) prednost se daje odeći od kvalitetnog sintetičkog materijala koji se brzo suši (za zimske uslove korisni su duksevi od polara);

• planinarski štapovi pomažu pri kretanju i služe za smanjenje opterećenja kičme i nogu; 

• gamašne (ili kamašne) su korisne pri blatnjavom, snežnom i rosnom terenu, ali i protiv gmizavaca... 

… ali sve to za početak zaista nije obavezno.

Mučanj (foto Dokolica)

Spisak neophodnih stvari za jednodnevnu planinarsku akciju

• Voda. Količina vode zavisi od potreba sopstvenog organizma, godišnjeg doba (leti je potrebno više tečnosti), ali i od toga da li se krećeš po bezvodnom ili naseljenom terenu gde uvek možeš da obnoviš zalihe. Tokom 5 sati pešačenja organizmu je obično dovoljno oko 1,5 l vode.

• Hrana. Hrana treba da bude lagana, nekvarljiva i po mogućstvu raznovrsna. Ugljeni hidrati su ti koji organizmu daju potrebnu energiju. Zato pored sendviča, u rancu uvek treba da imaš sveže voće (jabuka, banana), sušeno i koštunjavo voće, integralne ili energetske pločice, ali i glukozne bonbone i malo crne čokolade.

• Par rezervnih čarapa i majica. Mokru garderobu treba da zameniš suvom, naročito pri izlasku na vrh gde obično duva vetar. Za vetar je dobro da u rancu imaš i vindjaknu. 

• Kabanica. Uvek je nosiš u rancu, čak i kad je najavljeno lepo vreme, jer se s planinom nikad ne zna. Kišobran nije praktičan pri kretanju, ali ne smeta da ga imaš ako se već očekuje kišno vreme.

• Kapa, kačket, šešir ili marama. Zimi se zaštiti od hladnoće, a leti od UV zračenja. Kačket je veoma koristan i na kiši, ispod kabanice, jer štiti lice od kišnih kapi.

• Rukavice. Neophodne su, naročito zimi, u proleće i jesen, jer se i najmanji pad temperature prvo oseti na rukama.

• Sunčane naočare. I u letnjim i u zimskim uslovima.

• Baterijska lampa. Za svaki slučaj, naročito zimi kad su dani kraći. Može da posluži i lampa na mobilnom telefonu, a najpraktičnija je čeona lampa.

• Lična dokumenta i sitnice (zdravstvena knjižica, planinarska kartica, lična karta, papirne i vlažne maramice, kesa za smeće i sl.).

Preporuka je da se u rancu uvek nosi i nešto od prve pomoći, makar elastični zavoj i hanzaplast, ali prvu pomoć po pravilu već nosi planinarski vodič.

Još malo korisnih saveta

• I najpitomija planina, čak i ona koju misliš da dobro poznaješ, u samo jednom trenutku ume da postane nepredvidiva, naročito leti. Zato u planinu nikad ne idi sam! U društvu je zabavnije i sigurnije.

• I vodootporan ranac posle nekog vremena na kiši propusti vodu. Zbog toga je najbolje da stvari spakuješ prvo u kese.

• Koliko god da je toplo vreme, na planinarenje nikad ne kreći u kratkim pantalonama. Duge nogavice sačuvaće te od trnja, kopriva i ostalog.

• Na organizovanoj planinarskoj akciji obično imaju dva planinarska vodiča: jedan na čelu, koji vodi akciju, i drugi na kraju kolone, tzv. čistač. Ne idi ispred prvog niti iza drugog, neka ti jedan od njih uvek bude na vidiku, a ako negde moraš da skreneš s puta obavezno obavesti nekog.

• Pažljivo slušaj uputstva vodiča i pridržavaj ih se. To je za tvoju bezbednost.

• Na stazi ne žuri preko svojih mogućnosti, čuvaj snagu, koračaj lagano. Pri usponu pravi sitne korake i diši uravnoteženo.

• Vodu pij lagano i po malo, po nekoliko gutljaja. Veća količina vode odjednom može da stvori neprijatnost u stomaku. 

• Budi od pomoći drugima, ako zatreba.

• Ne prljaj prirodu, svoje smeće nosi sa sobom.

• Poštuj planinu i njena prirodna bogatstva, poštuj biljke, ne lomi grane i mlado rastinje bez potrebe, ne beri cveće (mnoge vrste su zakonom zaštićene), a ako baš moraš budi umeren i ne čupaj koren.

• Uživaj u prirodi, u vidikovcima koji oduzimaju dah i dobro se zabavi!