Sve dobrobiti joge

Sklad, koncentracija, mir...

 
Jedan od razloga zbog kojih je joga u poslednje vreme toliko popularna jeste taj što nam pomaže da se bolje nosimo sa životnim situacijama.

I još... istrajnim upražnjavanjem ove drevne veštine sa Istoka dosežemo i do mnogih drugih stanja i veština, uopšte do svih dobrobiti joge po naše celokupno biće.

Joga je, tako, trening i svojevrsna filozofija života.

Joga nas uči kako da se vratimo sebi.

Kombinacijom fizičkih i mentalnih aktivnosti joga nam pomaže da se usredsredimo na sebe, da spoznamo svoje granice i proširimo vidike. Koncentrišući se na svoje telo i svoje misli u stanju smo da bolje i lakše sagledamo ko smo, da spoznamo svoju pravu ličnost, da se prisetimo svega onog što smo usput zaboravili.

Uz jogu učimo i da se zaista opustimo i budemo ono što jesmo. Jer svakim istinskim vraćanjem sebi dobijamo šansu da više cenimo svoju suštinu, celovitost i posebnost, i da zaista budemo to biće koje jesmo.

Pomaže nam da steknemo osećaj sklada, jedinstva i potpunosti.

Reč joga potiče od sansritske reči judž koja u prevodu znači sjediniti, udružiti ili spojiti. Tumačenjem ovog izraza dolazimo i do definicije joge da je ona jedinstvo i sjedinjavanje tela i duha, individue i Univerzuma, mikrokosmosa sa makrokosmosom, konačnog sa beskonačnim.

U tom procesu reintegracije naše unutrašnje Ja dostiže stanje harmonije.

Uči nas kako da ponovno uspostavimo ravnotežu.

Gubitak ravnoteže, unutar nas ili vani, u svakodnevnim životnim situacijama, predstavlja ogroman izvor stresa. Sve što duže plivamo u tom nesigurnom, olujnom moru sve nam je teže da doplivamo do obale.

Joga je stanje uma i po jednoj drugoj definiciji ona zaustavlja uzburkane misli, uči nas kako da umirimo emocije i um. S takvim unutrašnjim mirom lakše ćemo se usredsrediti na sebe, svoje misli, i na probleme koji nas zaokupljuju.

Danas je pravi izazov ispravno reagovati na ljude i događaje i pritom ostati svoj i uz sebe. 

Joga nam pomaže da dostignemo stanje spokoja.

Kada spoznamo sebe i steknemo osećaj sklada, kada uspostavimo ravnotežu sa svim tim, onda je i osećaj spokoja u nama. A dostizanje spokoja, naročito danas u sve bržem tempu života, smatra se neverovatnim podvigom.

Ali kako sve ovo o čemu pričamo ustvari funkcioniše?

Joga kreće iz poznatog da otkriva nepoznato. Baviti se jogom znači ovladati prvo nečim opipljivim, kao što je telo, pa iz tog procesa preći na neopipljivo i nevidljivo. Telesne vežbe su ustvari to što nam pomaže da se približimo svom umu.

Određenim joga položajima i tehnikama ispravnog disanja otvaramo svoje telo i um za jedinstveno unutrašnje iskustvo ispunjeno spokojem.

Vraća nas u sadašnji trenutak.

Čitamo o tome koliko je važno naučiti biti u sadašnjem trenutku. Ali dok Sada zaista samo i postoji, naše misli su uvek u nekoj prošlosti ili budućnosti. Za to vreme, dok misli lutaju, ljudsko telo postoji samo u sadašnjem trenutku.

Usredsređenost na sopstveno telo vraća nas u sadašnjost. Kada smo u potpunosti i samosvesno u sadašnjem trenutku, pa neka je to čak i na tren, oslobođeni smo svih prošlo-budućih briga i svog tog tereta koji u mislima nosimo.

Vrsta joge koja promoviše samosvesnost tela jeste Hata joga. Vežbanjem samosvesnosti tela i negovanjem ovakvih sadašnjih trenutaka, vremenom, dostižemo sve duže vremenske intervale u kojima se osećamo bezbrižno i spokojno.

Čini da se bolje osećamo.

Zašto jogini deluju tako opušteno, lagodno i srećno? Zato što se zaista tako i osećaju.

Njima je dobro u svom telu i dobro sa svojim mislima.

Svakako je mnogo lepši osećaj posedovati opušteno i slobodno telo nego ono koje je tesno, zgrčeno, sapeto, i koje nas sputava svojom ograničenošću. Joga nas opušta, oslobađa, pokreće celo naše biće iz stanja stegnutosti ka stanju fleksibilnosti i prilagodljivosti, pa oni koji je redovno praktikuju idu uzdignutije glave i žive slobodnije.

Podstiče nas da postanemo fizički i psihički zdravije i jače ličnosti.

Telesne vežbe, ili asane, nisu jedini metod kojim se može praktikovati joga, ali su, pored pranajame (kontrole disanja) i meditacije, svakako najpoznatiji Zapadu.

Pored ova tri metoda, ili vida upražnjavanja joge, prema drevnim spisima iz pera Patanđalija, postoji još pet vidova. Svaki ponaosob nas, kroz praktikovanje istinskih duhovnih i moralnih vrednosti, uči kako da postanemo bolje i zdravije ličnosti.

Iziskujući našu stalnu budnost joga nam tako pomaže da negujemo saosećanje prema svim živim bićima, ali i brižljiv odnos prema sebi i svom zdravlju. Podstiče nas da budemo iskreni, da živimo u čistoti misli, da cenimo ono što imamo i ne žalimo za onim što nemamo, ohrabruje nas da u životu budemo odlučni i disciplinovani, da pažljivo biramo seksualne partnere i podstiče na kontinuirano samootkriće i učenje. 

Joga čuva zdravlje i leči od mnogih bolesti

Osim što istrajno upražnjavanje joge čuva i održava naše zdravlje, joga preventivno deluje na moge psiho-fizičke bolesti i pomaže u njihovom izlečenju.

Joga savršeno ispravlja loše držanje tela, što je i logično. Ali zauzimanjem određenih položaja tela stimulišu se ne samo koštano-mišićni sistem već i unutrašnji organi, čime se podstiče njihov pravilan rad.

Asane za istezanje leđa su dobre za probleme sa astmom jer podižu i otvaraju grudni koš, ali i za dijabetes, nesanicu, depresiju, umor, kao i protiv stresa. Kod problema s varenjem, opstipacije i drugih abdominalnih problema dobre su vežbe okretanja u stranu i pregib napred, jer se tako masiraju unutrašnji organi. Izvrnuti položaji, koji omogućavaju veći dotok krvi u mozak i endokrine žlezde pomažu pri hormonskim poremećajima, dok su za anksioznost i depresiju dobre sve vrste vežbi jer se na taj način fizički izbacuje stres iz organizma i pročišćava um.

Joga leči i tako što jača imuni sistem, ali i podiže samopouzdanje. I dok asane podstiču zdravlje na nivou ćelija, pranajama i meditacija umiruju um i oslobađaju od stresa.

Pronađi svoju jogu.

Pored osam vidova joge (asana, jama, nijama, pranajama, pratjahara, darana, meditacija i samadi) postoji i nekoliko vrsta joge. Pomenućemo najpoznatije.

Hata joga je poznata kao joga snage i idealna je za one koji žele da poboljšaju zdravlje i kondiciju. Ona pročišćujući telo pročišćava i um, koristeći asane, pranajamu, mudre (znake rukama) i krije (tehnike pročišćenja).

Mantra joga je pogodna za osobe koje žele da pobegnu od bučne svakodnevice, jer koristi mantru (reč, slog ili frazu) koja se ponavlja u sebi, naglas ili pevuši.

Laja ili kundalini joga obuhvata određene vežbe koje deluju na čakre, veoma je snažna i ne sme se izvoditi bez pomoći instruktora joge.

Radža joga razvija kontrolu nad umom, najčešće kroz meditaciju, čime se poboljšava koncentracija i postiže jedinstvo.

Dâ se primetiti da neke vrste joge stavljaju naglasak na fizičke, a neke na mentalne vežbe. Kombinacijom jednih sa drugima, sigurno dosežemo do neprocenjivih dobrobiti joge.

Putovanje ka jogi je i lično, pa treba odabrati onu koja našoj ličnosti najviše prija.

Ali, iz njene filozofije proističe i jedna druga, prosta, istina. Sve što nam daje osećaj jedinstva i bolju povezanost sa samim sobom može da bude joga, čak i šetnja šumom, jedan svestan udah ili par minuta u tišini misli.